Nalog za prenos – čemu služi i kako se popunjava

Sredstvima sa računa pravno lice raspolaže najčešće korišćenjem naloga za prenos

Prvo što će firma morati da uradi nakon priliva sredstava je, naravno, plaćanje obaveza. Sve obaveze uglavnom morate platiti bezgotovinski. Tu na scenu stupa nalog za prenos. Može biti elektronski i papirni. U nastavku se bavimo papirnim nalozima, a više o elektronskim plaćanjima možete pročitati u članku ‚‚Elektronsko bankarstvo u Srbiji‚‚.

nalog za prenos primer
Nalog za prenos primer

Šta je nalog za prenos?

Nalog za prenos je jedan od instrumenata plaćanja u domaćem platnom prometu koji se koristi za prenos sredstava sa jednog na drugi račun. To zapravo znači da pravilno popunjenim i overenim nalogom bukvalno prenosite sredstva sa svog računa na račun primaoca bez podizanja gotovine. Ovo je jedan od najčešće korišćenih naloga. Ukoliko želite da vidite primer popunjenog naloga za prenos, kliknite ovde. Takođe, možete skinuti i prazan nalog za prenos za popunjavanje u pdf formatu koji je spreman za štampu ili prazan nalog za prenos za popunjavanje elektronskim putem (takođe spreman za štampu).

Kako se koristi?

Nalog za prenos se pravilno popunjava i overava ispravnim potpisom i pečatom ili samo potpisom. Domaći propisi omogućuju da se ne koristi pečat u platnom prometu, a o tome više čitajte ovde. Potpis i pečat koji mogu da se koriste za overu naloga, prethodno su deponovani na bančinom obrascu deponovanih potpisa. Nakon što proverimo da je dobro popunjen, nalog nosimo u banku. Najpravilnije bi bilo da se papirni nalozi donose u banku u bar dva primerka. Jedan od njih bi službenik banke overio kao dokaz da je nalog primljen na obradu.

Kad banka potvrdi da je nalog ispravan i pošalje ga na izvršavanje, potrebno je da prođe određeno vreme kako bi se sredstva zaista i prenela sa računa na račun. Taj proces se dešava u tzv. kliringu, odnosno obradi međubankarskih naloga za plaćanje.

NBS definiše kliring u platnom prometu kao “ razmenu i obradu međubankarskih naloga za plaćanje radi obračuna bilateralnih ili multilateralnih neto iznosa koje svaka banka duguje, ili koje se svakoj banci duguju za poravnanje naloga za plaćanje uključenih u svaki klirinški krug ‚‚

Prostim jezikom, u toku kliringa prebijaju se iznosi sa naloga za prenos između banaka kako bi se u suštini nalozi i izvršili. Nakon toga se pojavljuju nova stanja na računima u domaćem platnom prometu – nalozi su izvršeni i nema nazad.

Kad mogu očekivati da se nalog za prenos izvrši?

Tehnički, postoji više kliringa u toku dana, od 10:30 do 17 h, ali u praksi izvršenje vašeg naloga zavisi i od interne organizacije konkretne banke kod koje imate račun, od službenika koji nalog prima i prosleđuje na obradu, od softvera koji banka koristi, od iznosa koji prenosite itd. Prosto možete naići na situaciju da banka ima takvu proceduru kontrole gde se nalozi proveravaju i knjiže centralizovano, a ne na mestu gde je nalog i predat, tako da se izvršenje naloga za prenos može odužiti. Može se desiti gužva u banci tokom koje službenik ne stiže fizički da pusti naloge na vreme. Najsigurnije i najtransparentnije je korišćenje elektronskog naloga za prenos o kome se možete informisati u posebnoj temi o elektronskom bankarstvu.

Naloge koje označite kao hitne banka šalje na hitno izvršenje. Svi nalozi preko 300.000 dinara smatraju se hitnim. Puštanjem naloga ispod 300.000 dinara hitno, dopuštate banci da naplati osetno veću proviziju.

Zato budite pažljivi i vodite računa o troškovima. Mi predlažemo korišćenje elektronskog bankarstva umesto papirnih naloga jer štedi vreme, novac i često i živce.

 

Srećan rad!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *