Krediti za preduzetnike – 6 saveta za pažljivo biranje kreditora

Krediti za preduzetnike i mala preduzeća su postali gotovo neizbežan alat za podsticanje rasta i razvoja. Do pre samo nekoliko godina krediti za preduzetnike i mala preduzeća bili su prilično skupi i njihovi efekti su podrazumevali vreme. Međutim, situacija je danas nešto bolja jer se banke konačno podstaknute konkurencijom bore sve manjim cenama i fleksibilnijim dinamikama otplate.

Krediti pomažu rast i razvoj biznisa

Kad kažemo krediti za preduzetnike i mala preduzeća najčešće se misli na nenamenske kredite koje mali privrednici ulažu u obrt. Krediti kojima se investira u poslovni prostor, opremu, vozila i slično, spadaju u posebnu kategoriju i oni zaslužuju da im se posvetimo u posebnom tekstu.

Ponuda kredita za preduzetnike i mala preduzeća

Najjače banke u Srbiji trenutno imaju prilično ujednačenu ponudu kredita za preduzetnike i mala preduzeća tako da više nije moguće doneti adekvatnu odluku samo na osnovu visine kamate. Sada kada su nijanse u pitanju treba voditi računa o drugim potencijalnim troškovima ili glavoboljama. Ukoliko se ne vodi računa o potencijalnim dodatnim troškovima vrlo je moguće da se desi situacija da uprkos manjoj kamati na kraju kredit bude skuplji.

Kamatne stope često nisu presudne za izbor banke kreditora

I Visina jednokratne naknade za obradu kredita

Banke ovu naknadu ponekad zovu drugačije, ali suština je ista – čim se kredit pusti ili proknjiži ova naknada se naplaćuje. Kod kredita za preduzetnike i mala preduzeća ova naknada je uglavnom uobičajena, ali može da varira dosta. Ako je banci u posebnom interesu da vas pridobije kao klijenta moguće je ispregovarati visinu naknade. Najčešće se kreće od 0,2% do 1% od iznosa kredita.

Vrlo često čujemo priče o tužbama koje su banke dobile od strane klijenata, a vezane su za naplatu jednokratne naknade. Ponekad su presudu dobijali klijenti, ponekad banke. Ali nesporno je da se naknada naplaćuje i da je preduzetnik ili malo preduzeće upoznato sa istom. Kada ulazite u sklapanje ugovora gde vam je sve unapred poznato, malo je nelogično da se kasnije predomislite i tužite za nešto što ste svesno platili i unapred računali kao trošak. Takođe, saradnju sa bankom koju tužite možete zaboraviti za ubuduće. Stoga, sami odlučite isplatili li se to ili ne.

II Periodične naknade u periodu otplate

Krediti za preduzetnike i mala preduzeća u pojedinim bankama vrlo često uz nisku godišnju kamatu podrazumevaju određene naknade koje se naplaćuju u periodu otplate. Mogu biti godišnje, kvartalne i slično, ponekad se nazivaju praćenje kredita ili održavanje kredita. U svakom slučaju, poskupljuju taj isti kredit. Iako banke sve češće izbacuju pomenute naknade kako bi bile konkurentnije, mnoge ih i dalje naplaćuju. Zato obavezno unapred saznati kolika je naknada u pitanju i kojom dinamikom se naplaćuje.

III Obavezan platni promet preko računa

Ugovor o kreditu za preduzetnike i mala preduzeća vrlo često ima i klauzulu koja se odnosi na obavezan platni promet. Banka vas obavezuje da za vreme otplate kredita koji vam daje, vaša firma usmeri određeni procenat ili definisan deo platnog prometa na račun otvoren u toj banci. Ukoliko se to ugovori, najčešće postoji i definisan penal koji firma plaća ukoliko ne ispuni ovaj deo ugovora. Vrlo je bitno ovo znati unapred kako bi se dogovor mogao ispoštovati ili kako bi unapred znali kolika je cena neusmeravanja dogovorenog prometa. Ova naknada je po pravilu značajna jer banka zapravo naplati ono što bi inače zaradila na platnom prometu koji očekuje od klijenta. Što nas opet tera na razmišljanje u vezi troškova platnog prometa i sledeću tačku:

IV Troškovi platnog prometa

Banke prate konkurenciju i u skladu s njom regulišu i cene, ali troškovi platnog prometa vrlo često jako variraju. Tako se može na primer desiti da u jednoj banci platite inonalog 800 dinara, a u drugoj 200. Ili da u jednoj banci ne plaćate ništa za interne naloge, a da u drugoj postoji naknada. Takođe, ako imate dosta plaćanja prema partnerima koji imaju račun u XY banci, više vam se isplati da im plaćate sa računa otvorenog u XY banci nego u nekoj drugoj. Ili ćete u jednoj banci plaćati uplate pazara na šalteru 120 dinara, a u drugoj potpuno besplatno uplaćivati pazare na bankomatu, 24 h dnevno, 7 dana u nedelji.

Deluje konfuzno i možda beznačajno obraćati pažnju na ove naknade, ali činjenica je da će ovi troškovi da se naplaćuju gotovo svakodnevno. Potrebno je obratiti pažnju na naknade koje su bitne vašoj firmi konkretno, u zavisnosti od delatnosti:

  • ako imate devizna plaćanja, morate znati koliko će vas koštati inonalog u zemlje Euro zone, van Euro zone itd.,
  • ako imate devizne prilive, morate znati da li se naplaćuju i po kom kursu se rade konverzije deviza,
  • ako imate pazare, morate znati koliko će vas koštati uplata istih,
  • ako koristite elektronsko bankarstvo, da li i koliko se naplaćuje njegovo korišćenje…….

Ne kaže se džabe da ‚‚ko ne plati na mostu platiće na ćupriji‚‚. Sve gore navedene stavke poskupljuju naizgled povoljan kredit za preduzetnika i malo preduzeće, tako da je upoznavanje sa njima jedan od faktora za donošenje odluke o uzimanju kredita u toj banci.

V Obezbeđenje kredita

Menice su najjeftinije sredstvo obezbeđenja. Njih ćete platiti 50 dinara po komadu i završiti priču. Međutim, ako budete morali imati dodatno obezbeđenje, ono će poskupeti kredit:

  • upis zaloge košta minimum 2000 dinara plus overa založne izjave kod javnog beležnika;
  • upis hipoteke košta od 22.020 dinara pa sve do 165.120 dinara, u zavisnosti od iznosa kredita, plus overa založne izjave kod javnog beležnika. Upis hipoteke podrazumeva da ste banci dostavili i procenu predmeta obezbeđenja. Procena nezavisog procenitelja košta od 100 eur pa na više;
  • jemac podrazumeva dodatne menice i stres od negativnih posledica koje mogu da se prenesu na jemca;
  • razne garancije koje banka prihvata, a koje mogu da koštaju kao kredit na godišnjem nivou…..

VI Komunikacija sa bankom

Zašto je ona bitna? S obzirom da ne poskupljuje kredit.

Zar ne želite da uvek imate neki kontakt na raspolaganju za pomoć, savet, objašnjenje, informaciju? Ako nemate ili je teško stupiti u kontakt s nekim iz banke, zar se ne osećate neinformisano i zapostavljeno? Zar ne biste voleli i da povremeno neko pita za vas ili ponudi novu uslugu koja bi vam bila korisna i za koju biste rado platili? Ili da vas uputi kako da rešite problem? Nauči vas kako da koristite inovativne usluge? Pomogne vam da vaš biznis bude efikasniji, ponudi povoljniju opciju, pruži brzu i preciznu uslugu…

E, ako bar deo nabrojanog nemate, napravili ste loš posao jer ste kupili jeftinu uslugu bez ‚‚garancije‚‚. Otprilike kao da kupite aparat za koji ne postoji servis. Kad se pokvari, snalazite se sami.

Dugoročna saradnja sa bankom ili nekoliko banaka može biti vrlo korisna i klijentu i banci: klijentu jer može očekivati beneficije, a banci jer može da dobije lojalnog klijenta koji se isplati na duže staze. Zato, dobra informacija zlata vredi i zlata štedi!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.